Bez dlake na jeziku Gde su, šta rade: Vladan Živković Zoran Mišić (Nezavisna Svetlost, 12. decembar 2002)

podnaslovi } Bez dlake na jeziku Postoji li, po Vama, recept za dugovečnost predstave? Nema Vas ni u novim podelama.

Nema Vas ni u novim podelama.

Zašto? Da li se zbog toga okrećete alternativnim scenama poput „KG Scene”?

- Pretpostavljam da me nema u podelama jer sam bez dlake na jeziku. Pozorišni sam čovek, volim ga i ako nešto u toj sredini ne valja, ja reagujem. Kažnjavan sam neigranjem, pa se okrećem varijanti sopstvene produkcije, da dokažem ljudima šta sam i ko sam, a i jednostavno da ne zaboravim taj posao.

Režirali ste u Valjevu. Govorilo se da se vraćate u svoj rodni grad?

- Režirao sam komad „Improvizacije” u Valjevskoj gimnaziji. Iza sebe imam niz dobrih uloga, dobrih kritika i svoje mesto u ovom Teatru. U godinama sam, životnim i glumačkim, koje su vrhunac glumačke snage, trebalo bi da sam zastupljen u repertoaru više nego pre. Ne igram, jer sam digao glas protiv sadašnjeg upravnika. Potpisnik sam peticije za njegovu smenu, koju smo tražili nezadovoljni repertoarskom politikom i međuljudskim odnosima. Podstanari smo u rođenoj kući. Muka mi je od ljudi koji misle da su oni Teatar, a ne shvataju da su samo prolaznici kroz njega.
Neko je rekao - nećeš igrati. Nisam snishodljiv, da poćutim pa da dobijem ulogu. Uvek ću otvoreno kritikovati sve što smatram da ne valja. Oni dođu i odu, a ja kao glumac moram da odbranim pozorište. Da bih održao mentalnu higijenu i glumačku kondiciju pravio sam svoje projekte, borim se za svoj prostor i radim ono što volim, a ne sedim po kuloarima i lečim se votkom. Razmišljao sam da odem iz Kragujevca, ako se ništa ne promeni, ali neću dok se neke stvari ne reše. Neću da pobegnem i priznam da sam poražen. Ostaću tu dok pozorište ponovo ne bude onakvo kakvo je bilo, kada sam ja u njega dolazio, jedno od najboljih u bivšoj Jugoslaviji.